Храстови (Quercus) су род листопадног и зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из породице Fagaceae.
У роду је описано око 300 врста. Храстове шуме су најбројније и најраспрострањеније шумске заједнице.
У Србији је заступљено 10 врста листопадних храстова, a најзначајнији су Лужњак, дуб, грм — Quercus robur L., Китњак, бељик, горун, брдњак — Quercus petraea (Matt.) Liebl., Цер, грм — Q. cerris L.,
У роду је описано око 300 врста. Храстове шуме су најбројније и најраспрострањеније шумске заједнице.
У Србији је заступљено 10 врста листопадних храстова, a најзначајнији су Лужњак, дуб, грм — Quercus robur L., Китњак, бељик, горун, брдњак — Quercus petraea (Matt.) Liebl., Цер, грм — Q. cerris L.,
U srpskoj tradiciji i predanju hrast ima posebno značenje kao simbol snage u teškim vremenima i postojanosti u veri i vrlinama.
Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i Hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini.
Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne. Kora se zatim suši i kasnije koristi za spravljanje čaja.
Zbog visokog sadržaja tanina čaj se koristi kao antiseptik koji sprečava razmnožavanje mikroorganizama. Koristi se i kao adstrigens jer deluje na površinsko skupljanje tkiva, a leči i upalu kože i sluzokože. Po potrebi hrastova kora može da se koristi i kao antidot, odnosno protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.
Plod hrasta žir je prirodan organski proizvod, nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku upotrebu. Sazreva u septembru i oktobru i tada ga treba brati. Kada se koristi kao hrana, u ljudskom organizmu jača životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije sprečavajući njihovu oksidaciju.
Samim tim, omogućava kretanje, mehanički rad, stvaranje toplote, rad srca, disanje... Bogat mineralima, ujedno pruža antioksidansnu zaštitu organizmu. Između ostalih sadrži kalijum, kalcijum, mangan, natrijum, koji su kao elektroliti odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija.
Dobri poznavaoci tvrde da je žir najukusniji ispečen u pepelu. Prženi, oljušteni i samleveni preporučuje se kao dijetetsko sredstvo, za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluzokože. Od žirovog brašna pravi se izuzetno hranljiv hleb u Švedskoj i Norveškoj, dok se u Italiji i Ukrajini kombinuje žirovo i brašno žitarica. Na Sardiniji spremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru žir jedu pečen kao kestenje. U Nemačkoj se prženi žir koristi kao kafa. Okrepljujući napitak od žira poznat je i stanovništvu Kosova i Bosne i Hercegovine.
izvor
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:514485-Hrast---sveto-drvo-starih-Slovena
Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i Hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini.
Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne. Kora se zatim suši i kasnije koristi za spravljanje čaja.
Zbog visokog sadržaja tanina čaj se koristi kao antiseptik koji sprečava razmnožavanje mikroorganizama. Koristi se i kao adstrigens jer deluje na površinsko skupljanje tkiva, a leči i upalu kože i sluzokože. Po potrebi hrastova kora može da se koristi i kao antidot, odnosno protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.
Plod hrasta žir je prirodan organski proizvod, nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku upotrebu. Sazreva u septembru i oktobru i tada ga treba brati. Kada se koristi kao hrana, u ljudskom organizmu jača životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije sprečavajući njihovu oksidaciju.
Samim tim, omogućava kretanje, mehanički rad, stvaranje toplote, rad srca, disanje... Bogat mineralima, ujedno pruža antioksidansnu zaštitu organizmu. Između ostalih sadrži kalijum, kalcijum, mangan, natrijum, koji su kao elektroliti odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija.
Dobri poznavaoci tvrde da je žir najukusniji ispečen u pepelu. Prženi, oljušteni i samleveni preporučuje se kao dijetetsko sredstvo, za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluzokože. Od žirovog brašna pravi se izuzetno hranljiv hleb u Švedskoj i Norveškoj, dok se u Italiji i Ukrajini kombinuje žirovo i brašno žitarica. Na Sardiniji spremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru žir jedu pečen kao kestenje. U Nemačkoj se prženi žir koristi kao kafa. Okrepljujući napitak od žira poznat je i stanovništvu Kosova i Bosne i Hercegovine.
izvor
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:514485-Hrast---sveto-drvo-starih-Slovena
Код Словена је храст био свето дрво бога грома Перуна. У његову част у светилишту је и дању и ноћу горела ватра ложена Храстовим дрветом. Код српског народа храстови су сматрани демонским дрвећем а уједно и заштитом од демона. Готово редовно су древни храстови били записи и у њихову кору урезиван је крст. Такво дрвеће није се смело сећи, нити се са њих опало суво грање смело сакупљати и користити за огрев. Данас се храстове гране и облице користи за бадњаке. Често се поред цркава и манастира могу наћи стара храстова стабла, преостала још из паганских времена. Некада су се под храстовим стаблом вршила суђења, одржавали зборови и други скупови важни за локалну заједницу. Под храстовим дрветом, чувеним Таковским грмом, подигнут је и Други српски устанак. На трагове овог обичаја може се наићи у нашем народу и данас. Како је жир плод светог дрвета, храста, и за њега су везана различита празноверја из којих су се изродила веровања. Тако, на пример, жир треба носити увек са собом као заштиту од болести или амајлију за добру срећу. Постоји и веровање да чување неколико жирева у кући штити од муње, а у Британији једна стара традиција каже да жена која увек носи жир на себи може заувек остати млада.
Храст се налази на грбовима и заставама многих градова и држава света. И на грбу Србије храст је био доминантан симбол у готово свим верзијама током историје. Храстова грана доминирала је и на грбу Првог српског устанка, грбу Кнежевине Србије, грбу Народне Републике Србије и СР Србије. На садашњем грбу Србије, на црвеној драперији, налази се мотив два укрштена храстова листа. О значају храста у српској традицији сведоче и многи топоними, као што су планина Цер и имена многих насеља: Дуб, Дубац, Дубица, Дубич, Дубље, Дубница, Дубовац, Дубово, Дупци и Добри Дуб, затим: Церје, Церница, Церова, Церовац, Церовица, Церово и на крају Жировница. А ту је и мушко име Храстимир.
Цер
Поред храста, и цер има изванредан значај код Срба. Често се бира за Запис, а искључиво се узима за Бадњак и приноси кући на Бадњи дан. Са церовом гранчицом се џара ватра, те када се појаве искре, благосиљају се укућани као знак радости Христовом рођењу.
Храст се налази на грбовима и заставама многих градова и држава света. И на грбу Србије храст је био доминантан симбол у готово свим верзијама током историје. Храстова грана доминирала је и на грбу Првог српског устанка, грбу Кнежевине Србије, грбу Народне Републике Србије и СР Србије. На садашњем грбу Србије, на црвеној драперији, налази се мотив два укрштена храстова листа. О значају храста у српској традицији сведоче и многи топоними, као што су планина Цер и имена многих насеља: Дуб, Дубац, Дубица, Дубич, Дубље, Дубница, Дубовац, Дубово, Дупци и Добри Дуб, затим: Церје, Церница, Церова, Церовац, Церовица, Церово и на крају Жировница. А ту је и мушко име Храстимир.
Цер
Поред храста, и цер има изванредан значај код Срба. Често се бира за Запис, а искључиво се узима за Бадњак и приноси кући на Бадњи дан. Са церовом гранчицом се џара ватра, те када се појаве искре, благосиљају се укућани као знак радости Христовом рођењу.